СВЕПРАВОСЛАВНО САБРАЊЕ У ЦАРИГРАДУ

Поглавари и представници свих четрнаест  помесних православних цркава служили су данас  Свету архијерејску Литургију у патријаршијском храму Цариградске патријаршије светога  Ђорђа на Фанару у Константинопољу – Цариграду. Присутни су били и представници римокатолика и протестантизма.  Прочитана је посланица овога сабрања.

Посланица на четири страница садржи тринаест тачака и носи датум 12. октобра 2008. године. Потписана је од:
Патријарха васељенског, архиепископа  константинопољског и Новога Рима, Вартоломеја
Папе и патријарха александријског и целе Африке, Теодора
Патријарха александријског и целог Истока, Игнатија
Патријарха јерусалимскога и целе Палестине, Теодора
Патријарха московскога и целе Русије, Алексија

Митрополита Црне Горе и Приморја, Амфилохија, у име Српске православне цркве
Митрополита Трансилваније, Лаврентија, у име Румунске православне цркве
Митрополита Видина, Доментијана, у име Бугарске православне цркве
Митрополита Зугдида, Герасима, у име Грузијске православне цркве

Архиепископа Кипра, Хризостома
Архиепископа Атине и целе Јеладе, Јеронима
Архиепископа Вроцлава, Јеремије, у име Пољске православне цркве
Архиепископа Тиране и целе Албаније, Анастасија
Митрополита Прага и чешких и словачких земаља, Христофора

У посланици се између осталог каже:

По благодаћу Божјој сабрали смо се на Фанару, позвани и под председавањем првога међу нама, васељенскога патријарха Вартоломеја, поводом проглашења ове године за годину апостола народа, Павла. С братском љубављу размотрили смо питања која обеспокојују Православну Цркву.
Православље жели да уклања унутрашње противречности и тешкоће које за основу имају национализам, етнофилетизам или идеологије.
У својој мисионарској мисији Православље не примењује агресивност, ма које видове прозелитизма, већ љубав, смиреност и уважавање сваког човека и културне особености народа. У томе ће свака Црква уважавати канонски поредак.
 Црква Христова остварује своје служење у стално мењајућем свету у коме је повезаност све већа захваљујући средствима саопштавања (медији), развоју транспорта и технике. Паралелно са овим нарастају отуђивање, поделе и конфликти. Хришћани сматрају да је извор овоме у одељивању човека од Бога.
Цркве указују да националистичке, расне, идеолошке и религијске противречности у свету представљају опасност за онтолошко јединство људског рода и за свезу човека са оним што је Бог створио.
Недопустиво је да се у многим  савременим државама јавља тенденција радикалног
истискивања религије из друштвеног живота.
Православље указује на провалију између богатих и сиромашних у свету и на економску кризу. Слобода научних истраживања је Божји дар човеку, ту пак постоји опасност, као  и потреба указивања на границе, ради уважавања достојанства људске личности и одбацивања егоцентризма. Економски и технички прогрес не треба да уништавају човекову природну средину и исцрпљују природне ресурсе.
Цркве подржавају мировне напоре усмерене ка решавању насталих конфликата.
Брак и породица се налазе у савременом периоду  у кризи, Црква се залаже за за подршку младима и породицама са више деце. Млади се позивају да учествују у богослужбеном животу, као и у мисионарској и социлалној делатности Цркве.

У последњој 13. тачки , са катедре провопрестолне Цркве, поглавари и представници свих православних Цркава потврђују.

Обавеза је  Православља  да сачува јединство у вери отаца и предања светих, јединство у литургији и верност у следовању канонског система управљања Црквом, решавајући настале проблеме у међусобним односима у духу љубави и мира.
Исказује се воља за скоро решавање проблема насталих из историјских околности или пастирских нужди, која се односе на дијаспору, с жељом да се преовладају утицаји туђи православној еклисиологији.
С тим у вези, прихата се предлог Васељенске патријаршије да  Цркве ово питање размотре 2009.године и да продуже припреме за сазивање Светог и Великог Сабора, на коме би учествовале све аутокефалне цркве, сагласно поретку и пракси.
Православље жели да се продужи богословски дијалог с другим хришћанима, такође и међурелигијски дијалог са јудаизмом и исламом, имајући у виду да дијалог решава разногласја међу људима.
Подржава се иницијатива Васељенске патријаршије и других помесних Цркава за заштиту природне средине и решавање еколошке кризе у свету. Прихвата се да се 1. септембар, на  дан почетка црквене године, упућују молитве Богу за заштиту Божје твари.  Екологији ће се посвећивати пажња у веронауци, проповедима и пастирском раду.
Указује се на неопходност да се оснује међуправославна комисија за изучавање питања биотике.
 Сабране у Цриграду, православне цркве обраћају се православним народима, поново и поново, желећи да би имали мир, правду и љубав Божју.
 „ А ономе који својом силом, што дејствује у нама, може да учини преко свега што ми иштемо или мислимо, њему слава у Цркви и у Христу Исусу, и у сва покољења од вечности до вечности Амин“ ( Посланица апостола Павла становницима града Ефеса, 3, 20-21).

Свеправославни скуп настављен је симпозијумом посвећеном двехиљадитој годишњици рођења апостола Павла, који је, по предању, рођен 8. године после Христа.
Учесници ће током следећих дана, до 16. октобра, посетити и места која су у вези живота и рада апостола Павла: Ефес, Анталија, Пергија, Линдос на Родосу и Калус Лименас на Криту

Одржавање овог свеправославног сабрања сматра се великим успехом пошто је последњи сличан скуп одржан  још 2000.године у Јерусалиму.
Готово до последњег тренутка, долазак руског патријарха Алексија, није био сигуран. Патријарх није желео да присуствује уколико би учествовала Естонска апостолска православна црква (ЕАПЦ), као што је најавио Цариград. Њу је требало да у „личном својству“ представља првојерарх, митрополит Стефан. Ову цркву основала је Цариградска патријаршија 1996. на територију Естоније, коју Московска патријаршија сматра својим канонским простором. Она од других православних цркава не ужива признање.

 

 – 12. октобар 2008.